Only Dharma. Since 1992
Library / Tipiṭaka / д̇ибидага • Tipiṭaka / саарад̇т̇ад̣̇ийбаний-дийгаа • Sāratthadīpanī-ṭīkā

2. вилзканасигкаабад̣̇аван̣н̣анаа

2. Vilekhanasikkhāpadavaṇṇanā

438. д̣̇уд̇ияз винаяасса барияаабун̣анам̣ винаяабарияад̇д̇ийд̇и ааха ‘‘винаяам̣ барияаабун̣анд̇аана’’нд̇иаад̣̇и. суг̇уд̇д̇од̇и яат̇аа гаран̣д̣агз багкид̇д̇аман̣игканд̇хо вияа на нассад̇и вибад̇д̇им̣ на баабун̣аад̇и, звам̣ судту г̇обид̇о. сурагкид̇од̇и д̇ассзва барияааяаважанам̣. яат̇аа хи гилзсажорзхи авилумбанийяо ход̇и, звам̣ саб̣б̣ад̣̇аа суубадтид̇ассад̇ид̇ааяа судту рагкид̇о. гуггужжабагад̇аананд̇и габбияаагаббияам̣ ниссааяа уббаннагуггужжзна абхибхууд̇аанам̣. саараж̇ж̇анам̣ саарад̣̇о, б̣яаамохабхаяам̣. виг̇ад̇о саарад̣̇о зд̇ассаад̇и висаарад̣̇о. сахад̇хаммзнаад̇и сагааран̣зна важанзна. суниг̇г̇ахид̇ам̣ ниг̇г̇ан̣хаад̇ийд̇и яат̇аа на буна сийсам̣ угкибанд̇и, ат̇а ко аббадибхаанаа ман̇губхууд̇ааязва хонд̇и, звам̣ судту ниг̇г̇ан̣хаад̇и.

438. Dutiye vinayassa pariyāpuṇanaṃ vinayapariyattīti āha ‘‘vinayaṃ pariyāpuṇantāna’’ntiādi. Suguttoti yathā karaṇḍake pakkhittamaṇikkhandho viya na nassati vipattiṃ na pāpuṇāti, evaṃ suṭṭhu gopito. Surakkhitoti tasseva pariyāyavacanaṃ. Yathā hi kilesacorehi avilumpanīyo hoti, evaṃ sabbadā sūpaṭṭhitassatitāya suṭṭhu rakkhito. Kukkuccapakatānanti kappiyākappiyaṃ nissāya uppannakukkuccena abhibhūtānaṃ. Sārajjanaṃ sārado, byāmohabhayaṃ. Vigato sārado etassāti visārado. Sahadhammenāti sakāraṇena vacanena. Suniggahitaṃ niggaṇhātīti yathā na puna sīsaṃ ukkhipanti, atha kho appaṭibhānā maṅkubhūtāyeva honti, evaṃ suṭṭhu niggaṇhāti.

алаж̇ж̇ид̇аад̇и яа-гааралобзна нид̣̇д̣̇зсо, алаж̇ж̇ид̇ааяаад̇и вуд̇д̇ам̣ ход̇и. ан̃н̃аан̣ад̇аад̇иаад̣̇ийсуби зсзва наяо. манд̣̇о момууход̇и ан̃н̃аан̣абхаавзна манд̣̇о, ависаяад̇о момуухо, махаамуул̣ход̇и ад̇т̇о.

Alajjitāti ya-kāralopena niddeso, alajjitāyāti vuttaṃ hoti. Aññāṇatātiādīsupi eseva nayo. Mando momūhoti aññāṇabhāvena mando, avisayato momūho, mahāmūḷhoti attho.

ад̇д̇абажжад̇т̇игаад̇и ад̇д̇ано бажжад̇т̇игаа. важ̇ж̇ибуд̇д̇агаа д̣̇асавад̇т̇уд̣̇ийбагаа. баруубахаараан̃н̃аан̣аган̇каабаравид̇ааран̣аад̣̇иваад̣̇аад̇и зд̇т̇а яз арахад̇д̇ам̣ бадиж̇аананд̇аанам̣ аббад̇д̇з бад̇д̇асан̃н̃ийнам̣ ад̇химаанигаанам̣ гухагаанам̣ ваа арахад̇д̇ам̣ бадиж̇аананд̇аанам̣ суггависсадтим̣ д̣̇исваа маарагааяигаа д̣̇звад̇аа ‘‘арахад̇о асужим̣ убасам̣харанд̇ий’’д̇и ман̃н̃анд̇и сзяяат̇ааби буб̣б̣асзлияаа абарасзлияаа жа, д̇з баруубахаараваад̣̇аа. язсам̣ бана арахад̇о ид̇т̇ибурисаад̣̇ийнам̣ наамаг̇од̇д̇аад̣̇ийсу н̃аан̣аббавад̇д̇ияаа абхаавзна ад̇т̇и арахад̇о ан̃н̃аан̣ам̣, д̇ад̇т̇зва саннидтаанаабхаавзна ад̇т̇и арахад̇о ган̇каа, яасмаа жасса д̇аани вад̇т̇ууни барз вид̇аарзнд̇и багаасзнд̇и аажигканд̇и, д̇асмаа ад̇т̇и арахад̇о баравид̇ааран̣аад̇и имаа д̇иссо лад̣̇д̇хияо сзяяат̇ааби зд̇арахи буб̣б̣асзлияаанам̣, д̇з ан̃н̃аан̣аган̇каабаравид̇ааран̣аваад̣̇аа. ниг̇г̇ахо бана нзсам̣ гат̇аавад̇т̇уббагаран̣з вуд̇д̇анаязнзва взд̣̇ид̇аб̣б̣о.

Attapaccatthikāti attano paccatthikā. Vajjiputtakā dasavatthudīpakā. Parūpahāraaññāṇakaṅkhāparavitāraṇādivādāti ettha ye arahattaṃ paṭijānantānaṃ appatte pattasaññīnaṃ adhimānikānaṃ kuhakānaṃ vā arahattaṃ paṭijānantānaṃ sukkavissaṭṭhiṃ disvā mārakāyikā devatā ‘‘arahato asuciṃ upasaṃharantī’’ti maññanti seyyathāpi pubbaseliyā aparaseliyā ca, te parūpahāravādā. Yesaṃ pana arahato itthipurisādīnaṃ nāmagottādīsu ñāṇappavattiyā abhāvena atthi arahato aññāṇaṃ, tattheva sanniṭṭhānābhāvena atthi arahato kaṅkhā, yasmā cassa tāni vatthūni pare vitārenti pakāsenti ācikkhanti, tasmā atthi arahato paravitāraṇāti imā tisso laddhiyo seyyathāpi etarahi pubbaseliyānaṃ, te aññāṇakaṅkhāparavitāraṇavādā. Niggaho pana nesaṃ kathāvatthuppakaraṇe vuttanayeneva veditabbo.

жад̇д̇ааро маг̇г̇аа жа палаани жаад̇и уггадтанид̣̇д̣̇зсавасзна вуд̇д̇ам̣, жад̇ассо бадисамбхид̣̇аа д̇иссо виж̇ж̇аа ча абхин̃н̃аад̇и аяамби ад̇хиг̇амасад̣̇д̇хаммоязва. жа-гааро ваа авуд̇д̇асамбин̣д̣анад̇т̇о д̣̇адтаб̣б̣о. гзжи т̇зраад̇и д̇хаммагат̇игаа. аахам̣сууд̇и бам̣сугуулигад̇т̇зраа звам̣ аахам̣су.

Cattāro maggā ca phalāni cāti ukkaṭṭhaniddesavasena vuttaṃ, catasso paṭisambhidā tisso vijjā cha abhiññāti ayampi adhigamasaddhammoyeva. Ca-kāro vā avuttasampiṇḍanattho daṭṭhabbo. Keci therāti dhammakathikā. Āhaṃsūti paṃsukūlikattherā evaṃ āhaṃsu.

гад̣̇аа банааяам̣ гат̇аа уд̣̇абаад̣̇ийд̇и? аяан̃хзд̇т̇а анубуб̣б̣игат̇аа (а. ни. адта. 1.1.130) – имасмим̣ гира д̣̇ийбз жан̣д̣аалад̇иссамахаабхаяз сагго д̣̇зварааж̇аа махааул̣умбам̣ маабзд̇ваа бхигкуунам̣ аарожаабзси ‘‘маханд̇ам̣ бхаяам̣ бхависсад̇и, на саммаа д̣̇зво вассиссад̇и, бхигкуу бажжаязхи гиламанд̇аа барияад̇д̇им̣ санд̇хаарзд̇ум̣ на сагкиссанд̇и, барад̇ийрам̣ г̇анд̇ваа аяязхи ж̇ийвид̇ам̣ рагкид̇ум̣ ваддад̇и. имам̣ махааул̣умбам̣ ааруяха г̇ажчат̇а бханд̇з, язсам̣ зд̇т̇а нисаж̇ж̇адтаанам̣ наббаход̇и, д̇з гадтакан̣д̣зби урам̣ табзд̇ваа г̇ажчанд̇у, саб̣б̣зсам̣ бхаяам̣ на бхависсад̇ий’’д̇и. д̇ад̣̇аа самуд̣̇д̣̇ад̇ийрам̣ бад̇ваа садти бхигкуу гад̇игам̣ гад̇ваа ‘‘амхаагам̣ зд̇т̇а г̇аманагижжам̣ над̇т̇и, маяам̣ ид̇хзва худ̇ваа д̇збидагам̣ рагкиссаамаа’’д̇и д̇ад̇о нивад̇д̇ид̇ваа д̣̇агкин̣амалаяаж̇анабад̣̇ам̣ г̇анд̇ваа ганд̣̇амуулабан̣н̣зхи ж̇ийвигам̣ габбзнд̇аа васим̣су, гааяз ваханд̇з нисийд̣̇ид̇ваа саж̇жхааяам̣ гаронд̇и, аваханд̇з ваалигам̣ уссаарзд̇ваа бариваарзд̇ваа сийсаани згадтаанз гад̇ваа барияад̇д̇им̣ саммасанд̇и. иминаа нияаамзна д̣̇ваад̣̇аса сам̣важчараани саадтагат̇ам̣ д̇збидагам̣ барибун̣н̣ам̣ гад̇ваа д̇хаараяим̣су.

Kadā panāyaṃ kathā udapādīti? Ayañhettha anupubbikathā (a. ni. aṭṭha. 1.1.130) – imasmiṃ kira dīpe caṇḍālatissamahābhaye sakko devarājā mahāuḷumpaṃ māpetvā bhikkhūnaṃ ārocāpesi ‘‘mahantaṃ bhayaṃ bhavissati, na sammā devo vassissati, bhikkhū paccayehi kilamantā pariyattiṃ sandhāretuṃ na sakkhissanti, paratīraṃ gantvā ayyehi jīvitaṃ rakkhituṃ vaṭṭati. Imaṃ mahāuḷumpaṃ āruyha gacchatha bhante, yesaṃ ettha nisajjaṭṭhānaṃ nappahoti, te kaṭṭhakhaṇḍepi uraṃ ṭhapetvā gacchantu, sabbesaṃ bhayaṃ na bhavissatī’’ti. Tadā samuddatīraṃ patvā saṭṭhi bhikkhū katikaṃ katvā ‘‘amhākaṃ ettha gamanakiccaṃ natthi, mayaṃ idheva hutvā tepiṭakaṃ rakkhissāmā’’ti tato nivattitvā dakkhiṇamalayajanapadaṃ gantvā kandamūlapaṇṇehi jīvikaṃ kappentā vasiṃsu, kāye vahante nisīditvā sajjhāyaṃ karonti, avahante vālikaṃ ussāretvā parivāretvā sīsāni ekaṭṭhāne katvā pariyattiṃ sammasanti. Iminā niyāmena dvādasa saṃvaccharāni sāṭṭhakathaṃ tepiṭakaṃ paripuṇṇaṃ katvā dhārayiṃsu.

бхаяз вуубасанд̇з сад̇д̇асад̇аа бхигкуу ад̇д̇ано г̇ад̇адтаанз саадтагат̇з д̇збидагз згагкарамби згаб̣яан̃ж̇анамби авинаасзд̇ваа имамзва д̣̇ийбамааг̇амма галлаг̇аамаж̇анабад̣̇з ман̣д̣алаараамавихаарам̣ бависим̣су. т̇зраанам̣ ааг̇ад̇абавад̇д̇им̣ суд̇ваа имасмим̣ д̣̇ийбз охийнаа садти бхигкуу ‘‘т̇зрз бассиссаамаа’’д̇и г̇анд̇ваа т̇зрзхи сад̣̇д̇хим̣ д̇збидагам̣ сод̇хзнд̇аа згагкарамби згаб̣яан̃ж̇анамби асамзнд̇ам̣ наама на бассим̣су. д̇асмим̣ таанз т̇зраанам̣ аяам̣ гат̇аа уд̣̇абаад̣̇и ‘‘барияад̇д̇и ну ко саасанасса муулам̣, уд̣̇ааху бадибад̇д̇ий’’д̇и. бам̣сугуулигад̇т̇зраа ‘‘бадибад̇д̇и муула’’нд̇и аахам̣су, д̇хаммагат̇игаа ‘‘барияад̇д̇ий’’д̇и . ат̇а нз т̇зраа ‘‘д̇умхаагам̣ д̣̇виннамби ж̇анаанам̣ важанамад̇д̇знзва на саггаа вин̃н̃аад̇ум̣, ж̇инабхаасид̇ам̣ суд̇д̇ам̣ аахарат̇аа’’д̇и аахам̣су. суд̇д̇ам̣ аахарид̇ум̣ на бхаарод̇и –

Bhaye vūpasante sattasatā bhikkhū attano gataṭṭhāne sāṭṭhakathe tepiṭake ekakkharampi ekabyañjanampi avināsetvā imameva dīpamāgamma kallagāmajanapade maṇḍalārāmavihāraṃ pavisiṃsu. Therānaṃ āgatapavattiṃ sutvā imasmiṃ dīpe ohīnā saṭṭhi bhikkhū ‘‘there passissāmā’’ti gantvā therehi saddhiṃ tepiṭakaṃ sodhentā ekakkharampi ekabyañjanampi asamentaṃ nāma na passiṃsu. Tasmiṃ ṭhāne therānaṃ ayaṃ kathā udapādi ‘‘pariyatti nu kho sāsanassa mūlaṃ, udāhu paṭipattī’’ti. Paṃsukūlikattherā ‘‘paṭipatti mūla’’nti āhaṃsu, dhammakathikā ‘‘pariyattī’’ti . Atha ne therā ‘‘tumhākaṃ dvinnampi janānaṃ vacanamatteneva na sakkā viññātuṃ, jinabhāsitaṃ suttaṃ āharathā’’ti āhaṃsu. Suttaṃ āharituṃ na bhāroti –

‘‘имз жа, субхад̣̇д̣̇а, бхигкуу саммаа вихарзяяум̣, асун̃н̃о лого араханд̇зхи ассаа’’д̇и (д̣̇ий. ни. 2.214). ‘‘бадибад̇д̇имуулагам̣, махаарааж̇а, сад̇т̇усаасанам̣ , бадибад̇д̇исаарагам̣, махаарааж̇а, сад̇т̇усаасанам̣, бадибад̇д̇и д̇идтанд̇ий д̇идтад̇ий’’д̇и (ми. ба. 4.1.7) –

‘‘Ime ca, subhadda, bhikkhū sammā vihareyyuṃ, asuñño loko arahantehi assā’’ti (dī. ni. 2.214). ‘‘Paṭipattimūlakaṃ, mahārāja, satthusāsanaṃ , paṭipattisārakaṃ, mahārāja, satthusāsanaṃ, paṭipatti tiṭṭhantī tiṭṭhatī’’ti (mi. pa. 4.1.7) –

суд̇д̇ам̣ аахарим̣су.

Suttaṃ āhariṃsu.

имам̣ суд̇д̇ам̣ суд̇ваа д̇хаммагат̇игаа ад̇д̇ано ваад̣̇адтабанад̇т̇ааяа имам̣ суд̇д̇ам̣ аахарим̣су –

Imaṃ suttaṃ sutvā dhammakathikā attano vādaṭṭhapanatthāya imaṃ suttaṃ āhariṃsu –

‘‘яаава д̇идтанд̇и суд̇д̇анд̇аа, винаяо яаава д̣̇иббад̇и;

‘‘Yāva tiṭṭhanti suttantā, vinayo yāva dippati;

д̇аава д̣̇агканд̇и аалогам̣, суурияз аб̣бхудтид̇з яат̇аа.

Tāva dakkhanti ālokaṃ, sūriye abbhuṭṭhite yathā.

‘‘суд̇д̇анд̇зсу асанд̇зсу, бамудтз винаяамхи жа;

‘‘Suttantesu asantesu, pamuṭṭhe vinayamhi ca;

д̇амо бхависсад̇и логз, суурияз ад̇т̇ан̇г̇ад̇з яат̇аа.

Tamo bhavissati loke, sūriye atthaṅgate yathā.

‘‘суд̇д̇анд̇з рагкид̇з санд̇з, бадибад̇д̇и ход̇и рагкид̇аа;

‘‘Suttante rakkhite sante, paṭipatti hoti rakkhitā;

бадибад̇д̇ияам̣ тид̇о д̇хийро, яог̇агкзмаа на д̇хам̣сад̇ий’’д̇и.

Paṭipattiyaṃ ṭhito dhīro, yogakkhemā na dhaṃsatī’’ti.

имасмим̣ суд̇д̇з аахадз бам̣сугуулигад̇т̇зраа д̇ун̣хий ахзсум̣. д̇хаммагат̇игад̇т̇зраанам̣язва важанам̣ бурад̇о ахоси. яат̇аа хи г̇авасад̇асса г̇авасахассасса ваа анд̇арз бавзн̣ибаалигааяа д̇хзнуяаа асад̇и со вам̣со саа бавзн̣ий на гхадийяад̇и, звамзва аарад̣̇д̇хавибассагаанам̣ бхигкуунам̣ сад̇зби сахассзби виж̇ж̇амаанз барияад̇д̇ияаа асад̇и арияамаг̇г̇абадивзд̇хо наама на ход̇и. яат̇аа жа нид̇хигумбхияаа ж̇аананад̇т̇ааяа баасаан̣абидтз агкарзсу убаниб̣ад̣̇д̇хзсу яаава агкараани д̇харанд̇и, д̇аава нид̇хигумбхий надтаа наама на ход̇и, звамзва барияад̇д̇ияаа д̇харамаанааяа саасанам̣ анд̇арахид̇ам̣ наама на ход̇ийд̇и. д̇ассаад̇хзяяод̇и д̇ассааяад̇д̇о.

Imasmiṃ sutte āhaṭe paṃsukūlikattherā tuṇhī ahesuṃ. Dhammakathikattherānaṃyeva vacanaṃ purato ahosi. Yathā hi gavasatassa gavasahassassa vā antare paveṇipālikāya dhenuyā asati so vaṃso sā paveṇī na ghaṭīyati, evameva āraddhavipassakānaṃ bhikkhūnaṃ satepi sahassepi vijjamāne pariyattiyā asati ariyamaggapaṭivedho nāma na hoti. Yathā ca nidhikumbhiyā jānanatthāya pāsāṇapiṭṭhe akkharesu upanibaddhesu yāva akkharāni dharanti, tāva nidhikumbhī naṭṭhā nāma na hoti, evameva pariyattiyā dharamānāya sāsanaṃ antarahitaṃ nāma na hotīti. Tassādheyyoti tassāyatto.

439. со банаад̇и со баад̇имогко. сзсамзд̇т̇а уд̇д̇аанамзва. г̇арахид̇угаамад̇аа, убасамбаннасса санд̇игз сигкаабад̣̇авиван̣н̣анан̃жаад̇и имаани банзд̇т̇а д̣̇вз ан̇г̇аани.

439.Sopanāti so pātimokkho. Sesamettha uttānameva. Garahitukāmatā, upasampannassa santike sikkhāpadavivaṇṇanañcāti imāni panettha dve aṅgāni.

вилзканасигкаабад̣̇аван̣н̣анаа нидтид̇аа.

Vilekhanasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.







Related texts:



д̇ибидага (муула) • Tipiṭaka (Mūla) / винаяабидага • Vinayapiṭaka / махаавибхан̇г̇а • Mahāvibhaṅga / 8. сахад̇хаммигаваг̇г̇о • 8. Sahadhammikavaggo

адтагат̇аа • Aṭṭhakathā / винаяабидага (адтагат̇аа) • Vinayapiṭaka (aṭṭhakathā) / махаавибхан̇г̇а-адтагат̇аа • Mahāvibhaṅga-aṭṭhakathā / 2. вилзканасигкаабад̣̇аван̣н̣анаа • 2. Vilekhanasikkhāpadavaṇṇanā

дийгаа • Tīkā / винаяабидага (дийгаа) • Vinayapiṭaka (ṭīkā) / важ̇ираб̣уд̣̇д̇хи-дийгаа • Vajirabuddhi-ṭīkā / 2. вилзканасигкаабад̣̇аван̣н̣анаа • 2. Vilekhanasikkhāpadavaṇṇanā

дийгаа • Tīkā / винаяабидага (дийгаа) • Vinayapiṭaka (ṭīkā) / вимад̇ивинод̣̇аний-дийгаа • Vimativinodanī-ṭīkā / 2. вилзканасигкаабад̣̇аван̣н̣анаа • 2. Vilekhanasikkhāpadavaṇṇanā

дийгаа • Tīkā / винаяабидага (дийгаа) • Vinayapiṭaka (ṭīkā) / баажид̇яаад̣̇ияож̇анаабаал̣и • Pācityādiyojanāpāḷi / 2. вилзканасигкаабад̣̇ам̣ • 2. Vilekhanasikkhāpadaṃ


© 1991-2026 Titi Tudorancea Yoga Bulletin | Titi Tudorancea® is a Registered Trademark | Terms of use and privacy policy
Contact